Pre svega, da razjasnimo, indigo deca nemaju indigo oči, kožu niti kosu (šta su i ko su indigo deca pročitajte ovde). Jednako se rađaju u svim društvenim slojevima i rasama, na svim kontinentima. Po logici stvari, afričko ili kinesko indigo dete nema plave  oči (osim u foto šopu). Ponavljam još jednom, indigo nije titula niti robna marka već samo izraz energije koju neko nosi a došao je sa njom u ovaj svet. Indigo deca, tj. ljudi došli su sa indigo zrakom namere čija je suština menjanje postojećeg poretka na svim nivoima. Da je neko, recimo,  smislio izraz pink dete, to ne znači da ima pink oči već samo da je deo muzičkog biznisa. Samo ime ne označava vibraciju, sam pojam može biti, kao što često i jeste, manipulisan na različite načine.
Planeta zemlja je nebrigom ljudi dovedena na ivicu opstanka. Ugroženo je zdravlje ljudi i celokupnog  živog sveta. Promocijom prekomerne potrošnje, zagađenjem, sukobima, ratovima i nerazumnim takmičarskim duhom, profitiraju pojedinci ali celina strada. Nije svuda jednako teško, ali ako se samo uzmu u obzir zagađenje, gmo hrana, nemoć savremene medicine,  bankarski sektor i nesposobnost političkih elita da stvore uslove za uravnotežen i skladan život, to pokazuje gde smo i kuda idemo. Tako je kod nas, tako je i u svetu. Ne spominjem najgore stvari kao što su stalna pretnja terorizmom ili harikeni. Većina ljudi jeste svesna svega ovoga, pati i  strada, ali većina neće promeniti ni mrvicu u svom životu ako nije saterana uza zid. Praksa rada sa ljudima mi pokazuje da čak ni tada, većina ljudi ne preduzima suštinske promene zbog inertnosti, neznanja, straha ili čiste lenjosti. Samo čekanje da neko ili nešto promeni, ne daje rezultat. Ljudi postaju depresivni, besni ili anksiozni. Od naše prelepe plave planete napravili smo kantu za smeće i smeće sada izlazi iz kante jer nema više mesta u njoj.

Ima li nam pomoći onda?

Pomoć je oduvek stizala od strane učitelja, umetnika, monaha, prosvetljenih…Samo poslednjih dve hiljade godina, da ne pričamo o drevnim vremenima, od živog, inspirativnog učenja i prakse prožete čistom ljubavlju i svetlošću, religija je napravila cirkus i čistu formu, a većina ljudi je sledila. Mislim na hrišćanstvo, ali moglo bi se odnositi na bilo koje učenje i veru, forma se zadržala ali ne i suština. Srećom, danas mnogo mladih ljudi suštinski obnavlja veru i tradiciju tih učenja, na nov i savremen način, postojano i tiho, u hramovima i van njih. Pored tihih i mirnih, rađaju se indigo deca koja naprosto ne pašu u sistem. Evolucija uvek postoji i kroz njih se život menja iznutra. Čini mi se da je tu najveće nerazumevanje indigo vibracije. Ako imate, recimo, dete koje pati od alergija i ne može da živi normalno, guši se i stalno izostaje sa nastave, vi kao roditelj morate nešto preduzeti. Ako se radi o vibracijskoj nepodudarnosti koju indigo deca sva imaju, moraćete da promenite ishranu ili režim života. Ako je indigo dete hiperaktivno (jesu mnoga, ali ne sva), cela porodica će morati da se prilagodi u nekoj meri tom detetu: aktivnosti, školovanje, odmor. Ako se radi o drastičnom slučaju, sukobima u školi, neprihvatanju od strane druge dece, nasilju..to su sve stvari koje zahtevaju ličnu akciju roditelja i porodice. Indigo deca menjaju stvarnost iznutra, menjaju strukturu porodice i zajednice. U ekstremnim slučajevima, kada su manipulisani od strane starijih ili neke organizacije, daće dete teroristu ili nasilnog navijača. Indigo vibracija nije laka za onog ko je nosi a nije lako ni onima koji su oko njega. Savremena medicina ne shvata suštinu indigo dece a pošto se broj takve dece radikalno povećava pribegava se različitim eksperimentima, daju se sedativi i antidepresivi deci i odraslima i tako još više pogoršavaju stanje. Lekovi neće poboljšati ovu situaciju, jedino će promena okruženja i podizanje opšte vibracije uz promenu svih sistema učiniti ovu decu funkcionalnom. Ako mislite da preterujem, iskreno se zapitajte šta mislite o školstvu, zdravstvu, pravosuđu, industriji hrane, industriji uopšte, političkim sistemima koji vam kroje život, zagađenju, kreditima koje otpalaćujete. Indigo deca mogu opstati samo u harmoničnom okruženju i ako ono nije takvo, rušiće ga. Ono što nije dobro, ruše i sebe usput.
Šta onda može pomoći?

Mogu pomoći blage, prirodne metode kao što su cvetne esencije, homeopatija, aromaterapija, boravak  u prirodi, plivanje, bavljenje kreativnim aktivnostima. Ove metode su samo pomoćna sredstva i mogu veoma olakšati situaciju. Ona ne služe da poprave decu i prilagode ih sistemu jer deca nisu pokvarena već je sistem  prevaziđen i treba ga zameniti novim i funkcionalnijim. Indigo deca ga menjaju iznutra, svojim životima i iskustvom. To nije teško za shvatiti ali jeste predmet nerazumevanja. Naprosto, svi imaju to životno iskustvo, bili indigo ili ne, a to je da možete lajkovati , šerovati, pričati šta god vam padne na pamet, ali dok  nešto stvarno  ne preduzmete, ništa se neće  promeniti na bolje. Ostajanjem u datoj situaciji, stvari postaju samo gore. To je ono što indigo ljudi i deca instiktivno osećaju i rade a to se ne leči lekovima, niti će ikada.