Indigo revolucija

Šta je to indigo revolucija ?

Da li mi živimo u indigo revoluciji a da to i ne znamo ? 

 

Od sredine dvadesetog veka pristizale su generacije indigo dece. Prve generacije rođene krajem šezdesetih rasle su na talasu hipi pokreta koji je postavio nove standarde i nova pitanja u svim  važnim oblastima života. Neke teme možda nisu više zanimljive ljudima zapadne civilizacije, ali su itekako aktuelne u drugim delovima sveta: ljudska prava, prava žena, pravo na abortus, ekologija, studentski protesti, anti-ratni protesti … samo neke da navedem. Neke teme su jednako aktuelne kao i pre pola veka i dolaskom novih indigo generacija naš svet je postao toliko drugačiji da bi se  moglo reći da su te promene pre revolucija nego evolucija. Ako vam se čini da je ova konstatacija preterana, uporedite samo uobičajeni, dnevni život danas i život vaših roditelja i njihovih roditelja. Kada kažem razlike, mislim na specifične promene u životima ljudi  kako globalno, tako i na ovim prostorima Srbije/ex Jugoslavije.
Školovanje

Za većinu ljudi koji sada imaju unuke bilo je uobičajeno da se školuju za neko zanimanje i taj posao obavljaju ceo svoj život. Retko se dešavalo da ljudi u svojim četrdesetim ili pedesitim potpuno promene profesiju ili to čak urade više puta. Za one koji su to i onda radili, pre se mislilo da su nestalni nego preduzimljivi. Danas je uobičajeno da se ljudi školuju i obrazuju i u zrelim godinama, a zbog razvoja tehnologije to je postao imperativ. Zahvaljujući tim istim tehnologijama, školovanje i obrazovanje je postalo dostupno mnogo širem sloju ljudi uz mogućnost da se ne pomerate iz svoje kuće dok to radite. Dok su status i zarada ranije uveliko zavisili od formalnog školovanja, danas su kreativnost i lična inicijativa, kako tokom školovanja, tako i tokom rada visoko vrednovani i plaćeni. Više nikoga i ne iznenađuju priče u medijima o mladim ljudima, često i deci koji  su se munjevito obogatili  tako što su osmislili neku aplikaciju ili proizvod i napravili pomak u standardu. I tu dolazimo do…komunikacije.

Komunikacija

Prirodno sredstvo komunikacije indigo dece je internet a on je način na koji ljudi komuniciraju prevrnuo potpuno  naglavačke. Da mi je neko kada sam bila mala  rekao da ću besplatno moći da pričam dok gledam ljude na ekranu koji su negde na drugom kraju  sveta pa, da se ne lažemo, zvučalo bi više kao naučna fantastika…. a danas je Skype najnormalnija stvar u komunikaciji i radu. Zahvaljujući netu ljudi lakše pronalaze davno izgubljene kontakte i održavaju postojeće. Kako je cela planeta premrežena negde ćete uvek naći ljude sličnih interesovanja i hobija, čak  i ako nikoga sličnog ne poznajete  u svojoj prirodnoj sredini. Sa druge strane, to je donelo i veliko otuđenje i život u virtuelnoj realnosti. Mladi ljudi, čak i u svojim kasnim tridesetim više ne poseduju veštine u komunikaciji koje su starije generacije normalno imale. Ljudi se upoznaju, zaljubljuju i raskidaju veze putem sms-a, a onda to stave na Fb i twiter. Granice privatnosti su se uveliko promenile i stalno se pomeraju.

Zabava i slobodno vreme

Nekada je bilo bitno da li imate tu i tu ploču, retko izdanje stripa ili knjige. Danas možete poručiti koju god hoćete knjigu, ući u virtuelnu galeriju ili muzej, napraviti svoju kompilaciju muzike ili prodavati sopstvenu knjigu na Amazonu. Možete se igrati virtuelno sa ljudima čija prava imena čak i ne znate. Možete sami osmišljavati put, rezervisati smeštaj i prevoz, čak potpuno besplatno boraviti na nečijem kauču a da te ljude niste ni upoznali. Možete pratiti putovanje i putopise u realnom vremenu,  interaktivno učestvovati u bilo kakvom dešavanju na bilo kom delu planete ako ste spremni da ustanete u tri ujutru zbog razlike u vremenu.

Zdravlje

Odnos prema zdravlju se globalno promenio a i mi smo negde na tom talasu. Još osamdesetih se podsmešljivo gledalo na  ljude koji idu u teretanu i koriste neke dodatke ishrani. Danas ste sretni ako otvorite poštansko sanduče a ne zatrpaju vas reklame za novi fitnes centar ili čudesan preparat za nešto već. Porast civilizacijskih bolesti je doneo i veću svest o odgovornosti za sopstveno zdravlje i pojavu velikog broja alternativnih i komplementarnih metoda lečenja. Iako je zvanična medicina napravila velike pomake, pa se danas ljudima, recimo, rutinski operiše  katarakta i ugrađuju veštački zglobovi (što je do pre samo par decenija bio razlog za trajni invaliditet ), u isto vreme ta ista medicina je potpuno zatajila u preventivi. Tipične civilizacijske bolesti, kao što su dijabetes i kancer se epidemijski šire, ali ni medicina ni društvo nemaju neku valjanu strategiju koja bi pomogla da se taj trend zaustavi.

Porodični i bračni život

Sedamdesetih godina prošlog veka žene koje bi se odlučile da rode dete van braka bile su žigosane u svojoj sredini a ni na one koje su živeli u vanbračnim zajednicama nije se gledalo blagonaklono. Danas je potpuno normalno da mladić i devojka žive zajedno neko vreme, a često se i deca rađaju u slobodnim, vanbračnim zajednicama. I niko oko toga ne pravi cirkus. Izgleda da najviše oprečnih, podeljenih mišljenja ima po pitanju istopolnih veza i zajednica.  Dok se na jednom delu planete takve zajednice zakonski legalizuju, na drugom delu većinsko stanovništvo odbija i pomisao na tako nešto. Neki pojmovi kao što su: veštačka oplodnja, trojno roditeljstvo ili porodiljsko odsustvo za oca ranije  nisu ni postojali, a kamoli zakonski regulisani. U kom pravcu će se kretati društvo,  teško je predvideti. Koliko god da smo postali globalno selo, izgleda da u isto vreme razlike među ljudima nikada nisu bile veće.

Kako će naš svet izgledati za pedeset godina uz ovako brze i dramatične promene? Poznati kanali današnjice Steve Rother, Diana Cooper i Ronna Herman slažu se u jednom, a to je da će tridesetih godina ovog veka, preovladati indigo frekvencija, odnosno, da će (po Diani Cooper) sedemdeset procenata dece koja se rode 2033 godine imati indigo frekvenciju. To bi značilo da će ovaj svet kada ta deca odrastu i počnu aktivno da oblikuju društvo, a to je druga polovina ovog veka, biti jedno sasvim različito mesto u univerzumu od ovoga što nam je sada poznato. Barem se  tome nadam.

 

Ko doživi, pričaće …

alex logo 2

 

 

No Comments Yet.

Leave a Reply