Svakog proleća u mali japanski gradić Shntomi navire hiljade ljudi da bi videli milione mirisnog cveća na jednom placu. Tu parcelu su davne 1956 god. kupili gospodin i gospođa Kuroki i punih tridest godina na njoj uzgajali krave. A onda je gospođa Kuroki zbog dijabetesa izgubila vid, utihnula i povukla se u kuću. Gospodin Kuroki je pomislio da bi je nekoliko posetilaca dnevno oraspoložilo, ne bi li je izvukao iz iz tog tužnog stanja. Nekoliko godina je krčio parcelu, čistio od granja i drveća a potom vredno sadio cvet po cvet, dok nakon deset godina sve nije pretvoreno u mirisni ljubičasti tepih. Njegova draga se oporavila okružena mirisom cveća i pažnjom turista, upravo onako kako je gospodin Kuroki i predvideo.

Ovo je priča sa sretnim krajem, umesto bajki za 8.mart, jedna istinska bajka. Umesto čestitke, moje dame, želim vam da ovakvi muškarci budu uvek uz vas i za vas 🙂

link: http://www.higherperspectives.com/blind-wife-1617014936.html?utm_campaign=river&utm_medium=email&utm_source=rebelmouse