Ovaj post planirala sam da napišem u oktobru prošle godine , ali sam odustala. Povod je bila reakcija u medijima  na uspeh koji je postigla modna  blogerka Zorana Jovanović svojom knjigom na poslednjem sajmu knjiga. Čitala sam reakciju na čuvenom domaćem portalu i bukvalno sam osetila udar energije u pleksus, količina mržnje koja je izlazila iz teksta bila je tolika da sam pomislila :
„ Ko je uopšte dozvolio da se ovo objavi ?  Da li ovo urednici  čitaju ili ih urednici i pišu ? ” Znam da novinari nisu baš gadljiva vrsta ali ovo je stvarno previše…bio je to čisti govor mržnje . Htela sam odmah da napišem post ali sam rekla sebi da ću ipak sačekati da prođu leševi. Članci koji su sledili po novinama nisu bili ništa bolji. Dobro , šta je devojka uradila toliko strašno ? Izdala knjigu i rasprodala tiraž …u zemlji u kojoj se slabo čita , što je uspeh. A uspeh se ovde ne prašta , kao što je svima poznato. Zamerali su joj sve i svašta , zezali se u stilu : „ Ah, ah, Zorannah” . Uzgred, ukucajte na Google Zorannah, pa pogledajte da li  je to baš tako smešno, ne postoji nijedna druga Zorannah, toliko o marketingu…. Sprdali su se jer je devojka spomenula smrt majke na instagramu . Dragi moji, novo doba nosi nove običaje, već sada ljudi kojima je neko umro stavljaju crni kvadrat na Fb profil kao simbol žalosti. Umrlice u Politici će biti, kako vreme ide, pre izuzetak nego pravilo. Nudim ideju od milijun dolara dž :
Ko u regionu otvori portal gde će naši ljudi iz zemlje i sveta postavljati slike i klipove sahrana , obezbediće tri generacije unapred. Ljudi u Australiji, Švedskoj ili Kanadi moći će da obaveste ljude na drugom kraju planete o umrlima, da šeruju i lajkuju snimke cveća, dekoracije , hrane koja se poslužuje , prate dizanje spomenika i sve što je deo običaja.  Živi bili pa videli kakav sam prorok…
Devojci su zamerili da ima glamuroznu tirkiz – roze naslovnu stranicu knjige. Devojka je lepa, zgodna i negovana. Njen posao i jeste da bude glamurozna ako se već bavi modom.
Sprdali su se sa njenom izjavom na onom nesretnom sajmu mode u Milanu. Bilo je smešno , i ja sam se smejala. Inače, političari, intelektualci, sportisti i na kraju , mi obični građani nikada nismo lupetali, javno il privatno  ? Pa šta ? Nikom ništa , prošao voz.
Zorana je napisala da bi volela da živi u L. A. jer joj se tamo sviđa . Dočekana je na nož  . Zašto stotine hiljada roditelja iz ove zemlje decenijama ispraća decu u inostranstvo ? Zato što im je ovde bolje ?
Da se razumemo, ja uopšte nisam nikakav fan gospođice Zorane. Ja nisam njena ciljna grupa i lično pratim neku drugu modu na instagramu. Ne poznajem je lično. Ipak, zapitala sam se šta bi se desilo da je sajamska hala bila blokirana jer je neko od naših poznatih sportista promovisao knjigu . Niko ne bi ni reč guknuo, naprotiv. Svi bi piškili od sreće što su bili deo te gužve. Lično se uopšte ne razumem u sport i ne shvatam zašto je neko plaćen toliko da brže i bolje ubacuje neku lopticu ili prelazi neko rastojanje . Pri tom je tretiran kao bog bez mana . Da bi taj promil sportista bio slavljen i obožavan , brojni odrasli ljudi imaju trajne posledice preteških treninga u mladosti. Duci Simonović je puno puta o tome pričao ali su ga proglašavali ludakom i čudakom . Rečnik koji se koristi u sportu danas ( kao i u ratu ): poraziti, poniziti, zgaziti, katastrofa itd potpuno mi je neprihvatljiv i često odvratan. Da se razumemo, daleko od toga da imam nešto protiv naših sportista . Zahvaljujući njima, reč Srbin i srpski nisu više ružne reči a dugo su bile. Ne mogu da zaboravim sliku Peđe Mijatovića uvijenog u našu zastavu kako danima protestvuje u Španiji  za vreme bombardovanja, Divca kako skuplja pomoć za izbeglice , Novaka kako apeluje za pomoć za vreme poplava…o donacijama da i ne pričam. Respect…
Svejedno , da nisam rođena u zemlji gde se sport toliko slavi, nikada ne bih znala ko su ti ljudi, naprosto me takmičarski sport ne interesuje. Mnogo više me zanimaju oni tihi ljudi koji decenijama volonterski ili za male pare šire ideje zdravog života kroz programe yoge,  tai čija, pilatesa , pešačenja i planinarenja ..bez velikih para , medija i glamura koji to sve prati. Da sam , možda , mlada modna blogerka iz Japana ili Brazila , verovatno  nikada ne bih znala za  naše sportiste , ali bih znala za Zorannah jer pratim njene postove redovno . Možda bih znala za Anu i Ivanu zbog njihovih modnih editorijala , a ne zbog sporta. U Srbiji je to takođe ok, ali Zorannah ne .Ona takođe  predstavlja valjano svoju zemlju kroz svoj posao, sviđalo se to nekom ili ne. Ono što su i dečaci i devojčice mogli naučiti i od Zorane i od sportista je da se ne treba obazirati na sud drugih već treba raditi najbolje što možeš  jer je  veoma tanka linija između zvezda i blata … barem  na ovim prostorima.