Kako znaš da neko živi u garsonjeri ?
Postavlja čudna pitanja pri upoznavanju :

– Imaš li ostavu ? A terasu ?
– Gde sušiš veš ?
– Imaš kadu ????????!!!!!!!!!!!
Normalni ljudi ne postavljaju takva pitanja , osim ako ne žive u prostoru malo većem od kutije za cipele . Ako tu žive a nemaju terasu, kadu niti ostavu, sve svoje aktivnosti obavljaju u jednoj sobi što znači da moraju da planiraju kada suše veš , kada će neko doći ili kada će kuvati. To se brzo nauči jer ćete , u suprotnom morati da vraćate veš na pranje osim ako ne volite peškire sa mirisom supe , dinstanog luka ili pečenog krompira ( vanila i cimet su ok ). Zimi volim da jedem toplu pečenu hranu iz rerne , ali je potrebna čitava večnost da se ona ugreje plus moraš da pereš pećnicu . Nakon svega , imaš aromatizirane gaće i peškire. Fina varijanta je pečenje u kesi , tako da sam jednog zimskog dana došla na ideju :
–  A što ja ne bih probala da kuvam u kesi ? Ako može da se peče , može i da se kuva . Isprobala sam godinama razne varijante i zaista je jednostavno . Potrebno je različito povrće iseći na veće komade i ubaciti u kesu . Bez obzira na količinu povrća , treba koristiti veće kese jer su jače . Dešavalo mi se da manje puknu i pre nego ih stavim u šerpu . Ja sam ubacila u kesu pola manjeg karfiola , pola  brokolija , šargarepu isečenu na tanke kriške , tri  portobelo pečurke isečene na kriške , dva manja krompira . Dodala sam oko pola kašičice Alnaturinog mešanog začina ( umesto Vegete ), bibera , na  vrh kašičice mlevenog kima , mlevenog anisa , kašiku tamarija, kašiku vode ( samo ) i dve kašike mlevenog ljubičastog luka u maslinovom ulju ( umesto toga može se naseći luk plus dve kašike ulja ). Sve se to izmeša u kesi, da bude dobro obloženo začinima. Mogu se dodavati i drugi začini tipa beli luk , aleva paprika , peršun . Dok sam  koristila meso i ribu u ishrani , imala sam uvek zamrznute kockice belog ćurećeg mesa koje bih ubacila u kesu . Ako se koristi riba, recimo sveža tunjevina, umesto vode, koristi se belo vino plus mediteranski začini. Vegetarijanska varijanta je dobra jer je zasitna i onima koji su navikli na meso jer je ukus između pečenog i kuvanog na pari. Takođe , u kesu , uz povrće se može ubaciti tofu ili već skuvani  crveni pasulj salatar. Kesa se zatvori plastičnom trakom ali ne potpuno, vazduh mora malo da struji iz kese tj. para mora da ima izlaz. Kesu staviti u sud sa debljim dnom , nasuti tri prsta vode i staviti na dva da proključa . Smanjiti na 1,5 i poklopiti tako što se vrh kese ugura unutra. Voda mora da polako vri , ako je suviše slaba vratiti na dvojku. Kesa će se naduvati ali neće pući jer para izlazi kroz otvor. Nakon petnaest minuta otklopiti šerpu, izvući rukavicama kesu na tanjir i protresti povrće sa vrha da dođe na dno. Sada već imate na dnu kese moču. Vratiti kesu još petnaest minuta da vri, isključiti i ostaviti da se ohladi .
Upozorenje : nikada , ali nikada ne otvarajte kesu odmah tako što stojite iznad nje. Sačekajte deset minuta i traku skinite tako što ste odmaknuti od kese i NE GLEDAJTE , KAO NEKI U KESU DIREKTNO  , VEĆ SA STRANE. Nije ništa opasno , samo se pridržavajte ovoga da se ne biste ispekli .Mozete dodatno skuvati testeninu ili pirinač jer u kesi je divan sos ili moča koju će pirinač pokupiti. Pripremanje hrane na ovaj način je vrlo jednostavno. Možete marinirati povrće , staviti ga u kesu uveče ili ujutru , a onda , ujutru ili nakon par sati skuvati. Zgodno je i za kampovanje jer ovako možete skuvati više jela sa samo jednom šerpom a više kesa. Ako ostane hrane , samo vratite šerpu , sa sve vodom na vatru , da se podgreje. Jedino šta treba paziti je da uvek ima vode u šerpi.