Da li su bivši stvarno bivši ili se to samo satovi tope?

Kada je jednog jutra pre mesec dana na Fb-u iskočila reklama sa poznatom Dalijevom slikom  na temu smrti (a sve se tih nedelja vrtilo oko smrti i napuštanja), pomislila sam, onako sama za sebe, kako se ne sećam kada sam poslednji put videla onu čuvenu Dalijevu sliku sa satovima koji se krive i tope. Ako ijedna slika predstavlja vreme, za mene je to baš ta slika, savršeni simbol vremena, barem kako ga ja razumem.
Par sati kasnije, šetala sam sama Kalemegdanom, po divnom sunčanom danu, ušla u jednu, pa u drugu crkvu da zapalim sveće, mada to retko radim, prosto je bilo vreme za to. Negde blizu Cvijete, ugledala sam par prijatelja sa kojima se dugo nisam videla. Obradovala sam se što ih vidim, ali sam produžila…nisam se javila. Nisam bila sigurna da li me oni vide  ili ne. Mnogo čaja, palačinki i toplih razgovora bilo je za mene u njihovom domu otvorenog srca. Ali sada i ovde ne želim da izmišljam razloge zašto neću svratiti. Putevi se razilaze, ponekad, istina retko se opet i ukrste. Nekako je normalno da ste se posvađali sa nekim pa se zato ne viđate. Ali, mnoga prijateljstva su kao zaljubljivanje, strasna, potpuna, ispunjavajuća a onda izblede ili nestanu. Zašto je to tako? Stvarno ne znam… Druga su kao ljubavi, trajna u srcu i kada ljubav prođe. Ali, da li ljubav stvarno prolazi? Ako možete voleti nekoga koga više nema kao da je sada tu, da li vreme uopšte postoji? Ili se samo topi u našoj svesti kao u Dalijevoj slici? Pod utiskom tih misli stigla sam skoro do Skadarlije i  u jednoj maloj prodavnici poklona stajao je  u izlogu pravi iskrivljeni sat koji se topi, kao na Dalijevoj slici.
“Ovo je previše sinhroniciteta za danas da bi bilo nevažno”-pomislila sam.
Razmišljala sam o vremenu…. Znamo već da ono ne postoji kao apsolutna kategorija, da ima veze sa brzinom svetlosti i ograničenjima naše percepcije, ali kada posmatram svoj stvarni, materijalni život, ja (uglavnom) znam  šta sam juče radila, da je danas nedelja a da za nedelju dana putujem. Naprosto, ne dešava se sve u ovom trenutku i posledice loših ili dobrih odluka u prošlosti itekako osećam na svojoj koži danas. Izgleda da um zaista ima ograničenja kada je vreme u pitanju, što bi se reklo malo je glup. Ono što nas spaja i vodi kroz vreme izgleda da su osećanja. Možete voleti nekoga čak iako više nije živ ili je to bilo jako davno, intezitet osećanja se ne mora menjati sa protokom vremena. Ako sam bila bliska sa nekim prijateljima nekada ili volela nekog sa 15 god. ako vreme zaista ne postoji, volim ih i sada. Zašto  je to tako teško prihvatiti onda? Ljudi su spremni da kažu da eto, vole i poštuju majku svoje dece, iako su razvedeni, ali činjenica je da su  se oni spojili ne kao roditelji, već kao muškarac i žena, tako da se pre radi o društveno prihvatljivoj izjavi civilizovanih ljudi nego o izjavi ljubavi. Iz nekog razloga je lakše reći da mrzite jednako nekog koga ste mrzeli i pre 20 godina, mada ste u međuvremenu zamrzeli još petoricu, recimo. Niko se neće čuditi ako to izjavite, ali ako izjavite da i dalje volite sve svoje prošle ljubavi, verovatno će se pitati za vaše zdravlje…osim ako niste Markus Rothkranz.
Markus Rothkranz je osoba koja ne ostavlja nikog ravnodušnim, ili inspiriše ljude, ili  ga baš ne podnose, što bi se reklo, alpha primerak. Ja sam u ovoj prvoj grupi:) Markus je bio čudo od deteta. Držao je kao tinejdžer predavanja iz fizike koja je svetska javnost zabeležila, slikao hiperrealističke slike i bio veoma bolestan. Bio je na ivici smrti nekoliko puta zbog krhkog zdravlja a živeo je praveći makete za SF filmove. Šta god ugleda i smisli, napravi sam, sopstvenim rukama, uključujući i svoj sadašnji eko dom. Markus je u jednom trenutku potpunog beznađa ostavio svu imovinu ženi, uz ženu napustio i izuzetno dobro plaćen posao u Holivudu, ostavio par stvari u ostavu prijatelja i bez ičega, go, otišao u pustinju na 40 dana. Osim što je preživeo tih 40 dana, doživeo je potpunu transformaciju, pre svega duhovnu i u roku od mesec dana po povratku kupio svoj prvi ferari. Postao je guru raw fooda i inspiracija milionima ljudi sa kojima deli informacije o zdravlju, ekologiji, ishrani, prirodnom lečenju, lepoti. Tražeći svoju srodnu dušu, delio je život sa svoje četiri ljubavi dok nije našao Karu, ljubav svog života koju je slikao kao ideal lepote još kao tinejdžer. Ono što izdvaja Markusa je, naravno, razmišljanje izvan kutije uobičajenog. U jednom svom video klipu izjavio je da podjednako voli sve žene sa kojima je nekada bio ili je sada i kada to Markus kaže, zaista znate da je to istina. A onda vam je jasno da bivši zapravo nisu bivši, već se samo satovi tope. Da je stvarno tako, možete videti i u ovom klipu gde Markus komentariše prijateljstvo između njegove bivše i sadašnje devojke.

 

 

No Comments Yet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *