Tap,tap, tap…

Nova 2016- ta samo što nije ušetala, sravnjuju se računi i prave planovi za sledeću. Lično, ova godina mi je bila od onih prelomnih , teška na svaki način : emotivno, fizički, duhovno. Puno puta sam imala utisak da jednostavno neću izdržati i da ne mogu i ne znam dalje. Više nego što smatram normalnim pitala sam sebe zašto sam ovde i da li je moguće da sam na sve to pristala . Ovo je bila brza i intezivna godina kada sam aterirala konačno na Zemlju mada je to pre ličilo na  padanje na zemlju u čuvenoj bocvanskoj komediji. 2015 je godina kada sam shvatila da sam konačno prešla na drugu stranu zrelosti i da naprosto znam da znam ( što inače dolazi sa zrelošću  ili godinama, prevedite to kako vam drago ). Pokušala sam da uradim ono što sugerišem pojedinim klijentima – da stave na papir sve ono što je bilo lepo i dobro i videće da toga nije baš malo. Retko ko me (pre svega zbog lenjosti ) posluša  ali pošto ja ne volim lenje ljude , poslušala sam Alex ovog puta . Ovo su trenuci koje ću pamtiti iz 2015 :

• Dve godine sam planirala blog. Tačno pre godinu dana, krajem decembra 2014 -te dogovorila sam se sa  Nemanjom da počnemo da ga radimo (dva štrebera koji vole da rade za praznike ) i drugog januara sam  išla tramvajem  kroz miran i  potpuno pust grad da započnemo posao. Bio je to dobar znak …Sećam se kako sam danima birala boje za logo, slala fotografije indigo pigmenta, vode , svile i kineskog laka ( zaista bolesna 27 ) i uzbuđenje kada sam ga prvi put ugledala  u svom inboxu. Savršeno, iz prve !!! Malo je reći da sam bila oduševljena…još uvek sam.
• Level 3 , upoznavanje sa nekim divnim ljudima i jedan mali,  jako bitan razgovor sa Lin. Druženja kod Kate, Sanje, na keju, po kafanama , puno novih , a sve finih ljudi . Malena Matea, naša princeza – maskota Levela 3…
• Sedim u bašti Ljutića koga  zovem vrtić. Vrtić za odrasle: ljuljaške , cveće , ligeštuli i jazz, najlepša kuća u Beogradu, starinske ruže koje opijaju i bršljan, dve moje omiljene biljke. Rano je , tek je podne , sama sam. Ljuljam se u ljuljašci i crtkam po blokčetu, pišem afirmacije. Gledam u staru krušku, otpadne koji plod i pljusne na beton, ptice se ustremljuji na slatkiš. Na kruški su lampioni, gledam kroz granje kako prolaze oblaci , kako se ljuljam, pomeraju se lampioni i kruške , topli , senzualni glas Nore Džouns diže temperaturu, postaje sve meko i lelujavo , samo pokret i zvuk… i ništa više. Kada se pojavi prva misao kažem sebi da ću ovo zapamtiti…i zapamtila sam.
• Po groznom kišnom danu , posle sata čekanja na prevoz , po totalnom kolapsu ulazim sa mužem nekako u autobus . Idemo na slavu, plašim se da ne polomim cveće zbog gužve. Nalazim mesto, sedam i u jednom momentu ulaze pokisli otac i sin , Romi. Dete seda do mene i netremice me posmatra , gledam i ja njega , prelep je . Dete ne skida pogled sa mene i ja očekujem da mi nešto kaže ili pita ali oboje ćutimo. Zurimo jedno u drugo kao što zaljubljeni zure  i to je trenutak kada se neke duše prepoznaju.Otac vidi da se nešto neobično dešava i obraća mi se uz komentar kako je grozno vreme, hladno je  i eto…. to se zove poklon ,na minut, dva ili večnost , svejedno. I onda jedno veselo veče sa dobrom i lepom decom i pametnim i dragim ljudima…i na kraju večeri izmaglica – kao u Indiji, rekoše i uzbuđenje pred daleki put koje obavija sve , kao ta izmaglica, kao snovi.
• Trenutak kada mi je Zoka , pokretom nežnim kao povetarac, sklonila pramen kose sa lica , da bi mi izmasirala vrat.
• Veče kada je Nenad doneo sveže pečeno kestenje posle petnaest sati rada i odmah mi ga oljuštio da se ne ohladi …jer me je sve bolelo i bila sam unesrećena sva a kesten je lek za napaćenu dušu .
• Vest da sam položila Level 3 na moj rođendan, najlepši poklon koji sam dobila …dan kada je otišao dr. Bah, moj rođendan, Level 3, malo li je za jedan dan ? Pa onda BFRP…
• Zlo doba noći kada sam, potpuno nesvesna šta radim ( lep Chestnut Bud ), ažurirala svoj tek napravljeni Fb nalog, dodavši da sam udata. Lepo je kad čovek ne zna šta radi pa se iznenadi….a sutra su pljuštale čestitke poznatih i nepoznatih ljudi. Dok sam uspela da shvatim šta sam uradila i demantujem to što sam uradila , mnogo je veselja proteklo te nedelje . Posle skoro trideset godina braka , uspela sam sama sebe da udam i to preko Fb 🙂 Komentar Milice koja je oblikovala nalog  : ‚‚ Ja te ostavim samu dva dana a ti se već udala ! “
• A onda je Alex otkrila Instagram…Gde nisam ovo imala pre dvadeset godina…tap, tap, tap… pa šta ako uništim bateriju za godinu dana, tap, tap, tap… vidi šta sve ima …Calvinklein,Tate, Metmuseum, ahhhhhhhhh, vidi ove tepihe…dvadeset minuta kipi voda za čaj ?! – evo sad ću , samo ovo da vidim, tap, tap, tap…kako to misliš nećeš da lajkuješ moju fotku ?!- e onda ću ja da obrišem moje srce sa tvoje fotke, tap, tap ,tap…aaaaaa, sad hoćeš da lajkuješ, tap,tap, tap…jeste, to se zove nasilje u porodici, tap , tap, tap…kako misliš šta će mi sve ove aplikacije ?…nemam više memorije posle mesec dana korišćenja telefona ?… tap,tap, tap.. kako šta će mi lampa u duginim bojama , tap, tap, tap…kada ideš noću u kupatilo da menjaš boje, jednom roze, drugi put zeleno, crveno na radost…tap, tap, tap….dragi moji, tap, tap tap …želim vam crveno na radost i sve naj-naj u 2016-toj ….tap, tap, tap .

               Ljub. Alex