Pre mnogo godina, tek što sam napunila 18 , išla sam uveče na časove crtanja. Nosila sam sa sobom pribor za crtanje i rolnu pak papira . Bio je sumrak i taman kada sam htela da skrenem ka autobuskoj stanici , na raskrsnici , upao mi je u film neki nepoznat čovek , razbarušen i sav neuredan , moguće da je bio pijan. Uneo mi se u lice ( ili je to meni tada tako izgledalo ) i nešto tražio od mene ( cigaretu, pare..) . Kako sam ja uglavnom celog svog života odvojena od realnosti i zamišljena dok hodam,  čovek me je istinski prepao i iznenadio. Ja sam se uplašila , udarila ga rolnom papira i brzo zamakla za ćošak . Koliko sam uspela da vidim i on se prepao od moje reakcije. Godinama posle toga sam bila predmet šale u društvu kao devojka koja bije ljude papirom . Papir izgleda nije baš tako bezazlena stvar ne samo zato što trpi svašta kada je pisana reč u pitanju već i najbukvalnije.
Pre pet – šest godina , spremala sam se da idem u posetu bratancima od dve i tri godine tada. Redom sam sve prijateljice  pitala šta da kupim dečacima tog uzrasta ali niko nije znao da mi da valjani savet . Onda sam ja odlučila da kupim šta se meni svidi , pa šta im bog da. Ušla sam u veliku samoposlugu , kupila neke igračkice i dve divne slikovnice sa ilustracijama divljih životinja. Kada biste pritisli ilustraciju čuli biste glas majmuna , lava , žirafe . Kako je put bio odložen a pokloni već spakovani , da se omot ne gužva , stavila sam knjige u plakar sa posteljinom jer taj deo se najmanje pomera  a i sve stoji na ravnom. Prošlo je par meseci i ja sam potpuno zaboravila na poklone . Jednog dana , ne paleći svetlo, otvorila sam plakar da izvučem neku navlaku. Urlik lava koji je izašao iz plakara potpuno mi je sledio krv. Bio je potreban delić sekunde da shvatim o čemu se radi , ali niz kičmu mi je prošao hladan talas koji me je sasvim paralisao . Tada sam shvatila kako se neke životinje zalede od straha i umesto da beže stoje kao ukopane i čekaju svoje dželate.  Ono što me je fasciniralo bio je intezitet zvuka , posle toga sam najmanje pet , šest puta pritiskala nalepnice ali to nije uopšte bilo toliko glasno kao prvi put. Tako da ona narodna da su u strahu velike oči evidentno važi i za uši, barem u mom slučaju. Da nisam imala ovaj bizaran susret sa lavovima , nikada ne bih u potpunosti razumela esenciju Star of Bethlehem . To je Bahova esencija koja se daje za stanje šoka i neverice . Često je ljudi mešaju sa esencijama za tugu ili paniku , jer šok i neverica zaista često idu i sa tugom i sa panikom. Iskustvo šoka , samog , bez traume bilo koje vrste u opisanom događaju dao mi je jedinstvenu priliku da uporedim ( i potvrdim ) svoj doživljaj sa onim što o Star of Bethlehem – u kaže Dietmar Kramer u knjizi NEW BACH FLOWER THERAPIES  . Po autoru , stanje Star of Bethlehem je izrazito yin stanje ( hladno , nepokretno ) , energetski sistem je blokiran , stanje koje delimično odgovara homeopatskom leku Opium. Za razliku od njega , stanje panike koji pokriva Rock Rose je ekstremno yang, aktivno, anksiozno stanje  koje odgovara donekle homeopatskom preparatu Aconitum. Zahvaljujući ovom događaju gde je iskazano čisto delovanje samo jedne esencije , odnosno jednog stanja , lakše je definisati samo stanje šoka ako se poznaju osnovne karakteristike yina i yanga . Bez obzira na sve , pouka ove priče bila bi :

Nikada ne diraj lava dok spava u plakaru , makar  to  bio i lav od papira !