trogodišnji učitelj

Hiljadama godina ljudi čekaju da se proračanstva ispune , a drevna proročanstva kažu  da će Zlatno Doba čovečanstva početi kada odrasli budu učili od dece . Ja čekam male učitelje  već trideset godina i neizmerno sam sretna što su među nama.
Uživajte !

Mama je malom Antoniu servirala za ručak hobotnicu. Evo njihovog razgovora :

A: Je li to ok ?

M: Ok, sada jedi svoju hobotnicu.

A: Dobro onda , ova hobotnica nije stvarna , jel ‘ da ?

M: Ne, nije.

A: Tako da nema glavu i neće da priča ? Gde je njena glava ?

M: Nema glavu, to su samo kraci hobotnice koja je isečena.

A: Da li je njena glava onda u moru ?

M: Kod prodavca ribe je.

A: Da li ju je taj čovek isekao ? ( pokazuje rukom )

M: Da , isekao ju je .

A: Zašto ?

M: Da bi mogli da je jedemo. Da je nije isekao , ne bismo mogli da je jedemo.
A: Ali zašto ?

M: Da bi mogli da je jedemo, isto kao što jedemo piliće.

A: Piliće ? Niko ne jede piliće .

M: Niko ne jede piliće ?

A: Ne , one su životinje.

M: Onda jedi krompir, samo krompir i pirinač.

A: Ok. Hobotnice su životinje.

M: U redu onda.

A: Sve su to životinje ( pevuši ) …ribe su životinje..hobotnice su životinje ..pilići su životinje..krave su životinje..svinje su životinje.

M: Istina

A: Kada jedemo životinje, one umru .

M: Da , to je tačno.

A: Zašto ?

M: Zato da bi ih mogli jesti, ljubavi.

A: Ali zašto umiru ? Ja ne želim da one umru ? Želim da su žive i sretne.

M: To je fino. Mi više nećemo jesti meso. U redu ?

A: Dobro. Životinje… mi treba da brinemo o njima a ne da ih jedemo.

M: U pravu si ljubavi. Jedi onda samo pirinač i krompir.

A: Da, zašto sada plačeš ?

M: Ne plačem. Samo si me dirnuo u srce.

A: Onda sam uradio nešto lepo.

M: Ok. Sada jedi . Ne moraš da jedeš hobotnicu . U redu ?

A: U redu.

Možda je nešto izgubljeno u duplom prevodu. Hvala Njinji na pomoći .