Pre neki dan sam naletela na vest da će deci ispod 16 godina u Norveškoj biti veoma ograničeno korišćenje telefona i veštačke inteligencije u školi. Razlog je jednostavan-rezultati na testovima su pokazali radikalan pad znanja kod dece od kada koriste Ai u školi. U nižim razredima će biti potpuno zabranjen, a pretpostavimo da znaju šta rade jer se norveški obrazovni sistem računa u bolje  na svetu.

Iz tog razloga sam odlučila da prevedem(Chatgtp:) ovaj tekst Sonje Baret. Sonja se decenijama bavi naučnim istraživanjima i praktičnom primenom  znanja i veština u cilju poboljšanja ljudskog potencijala. Snima filmove, drži predavanja, koristi drevne veštine u kombinaciji sa savremenim znanjima o radu i funkcionisanju  mozga i svesti uopšte. I zbog svega ovoga  je nazivaju čarobnicom. U ovom tekstu se bavi našim strahovima, očekivanjima i zabludama o Ai tehnologijama.

 

 Pokretna meta inteligencije-veštačka inteligencija i ljudski potencijal                         

 Sonja Baret (Sonia Barrett)

 

Dok inteligencija ima brojna značenja, kada shvatimo da se njen „nevidljivi orijentir“ neprestano pomera, možemo postati svesniji suptilnih sugestija i zaključaka koji postepeno oblikuju priču naših života i društva u celini.

„Inteligencija se može definisati kao sposobnost rešavanja složenih problema ili donošenja odluka čiji ishod donosi korist onome ko deluje. Ona se razvila kod živih bića kako bi se prilagodila različitim okruženjima radi opstanka i razmnožavanja. Kod životinja su rešavanje problema i donošenje odluka funkcije nervnog sistema, uključujući mozak, pa je inteligencija usko povezana sa nervnim sistemom.“

— Anika Veder, Šta je inteligencija? (2020)

Nauka sve više prepoznaje da je inteligencija mnogo više od gomilanja informacija. Ona uključuje: prilagodljivost, prepoznavanje obrazaca, emocionalnu regulaciju, kreativnost, društvenu spoznaju i sposobnost stvaranja novih rešenja u promenljivim okolnostima. Iako računarski sistemi mogu nadmašiti ljude u određenim zadacima koji zahtevaju brzinu, memoriju i obradu podataka, ljudska inteligencija ostaje jedinstveno povezana sa svešću, stvaranjem značenja, maštom, subjektivnim iskustvom, intuicijom i sposobnošću snalaženja u neizvesnosti.

Društvo je oduvek bilo pod uticajem institucija, sistema moći i kulturnog uslovljavanja. Međutim, život se odvija kroz epohe koje donose određene obrasce ljudskog razmišljanja i ponašanja. Takvoj epohi prisustvujemo upravo sada — periodu ubrzanog oblikovanja inteligencije, ne samo veštačke, već i ljudske.

Svi su svesni doba veštačke inteligencije i uspona inteligentnih tehnologija. Koncept AI-ja već je duboko usađen u kolektivnu psihu i svakodnevno se učvršćuje kroz medije i direktnu interakciju. Veštačka inteligencija više ne deluje tiho u pozadini. Danas učestvuje u pisanju, istraživanju, podršci kod odlučivanja, obrazovanju, zdravstvu, umetničkom stvaralaštvu, razvoju softvera i svakodnevnoj komunikaciji. Kao rezultat toga, društvo više ne koristi samo tehnologiju — ono se sve češće meri u odnosu na nju.

Više od dvadeset godina pišem i govorim o promenljivom odnosu između čoveka, tehnologije, svesti i evolucije percepcije. Mnogo pre nego što je veštačka inteligencija postala svakodnevna tema, njen pravac razvoja bio je vidljiv. Ono čemu danas svedočimo nije izolovani tehnološki događaj, već deo šireg evolutivnog procesa koji utiče na način na koji ljudi definišu sebe, svoju vrednost i svoj potencijal.

Važno je da obratite pažnju na svoj „merač inteligencije“ i na to kako danas doživljavate sebe. Primetite da marketing veštačke inteligencije često podrazumeva očekivani nivo inteligencije koji će AI jednog dana dostići — inteligenciju za koju se pretpostavlja da će na kraju nadmašiti ljudsku. Strah, bes, anksioznost, a kod nekih i pasivnost zbog AI-ja, mogu nenamerno učvrstiti ideju da ljudi poseduju niži oblik inteligencije od onoga što se očekuje od budućih mašina.

To je suptilan proces preoblikovanja percepcije.

Psiholozi i pedagozi sve češće upozoravaju ne toliko na to da će AI umanjiti ljudsku inteligenciju, koliko na mogućnost da će ljudi prepustiti previše svojih kognitivnih funkcija spoljnim sistemima. Pamćenje, kritičko mišljenje, rešavanje problema i kreativnost jačaju kroz upotrebu. Kao i mišići, ove sposobnosti slabe kada se dugo ne koriste.

Inteligencija i kreativnost, iako povezane, nisu isto. One uključuju različite neuronske mreže sa delimično preklapajućim funkcijama. Kreativnost ostaje jedan od najvažnijih aspekata ljudskog razvoja i transformacije. Upravo je mašta dovela čovečanstvo do ovog trenutka. Svaki izum, naučno otkriće, umetnički izraz i društvena promena najpre su postojali kao ideja.

Ljudima se stalno govori da je nemoguće postići ono što AI može u brzini obrade i količini podataka. Međutim, samo poređenje može biti pogrešno. Sposobnost obrade ogromnih količina informacija ne znači automatski mudrost, uvid, kreativnost, samosvest ili svest.

Kada se takva poređenja prihvate bez preispitivanja, može doći do nesvesnog odricanja od ljudskih mogućnosti — do prećutnog odustajanja od oblika ljudske kognitivne evolucije koji još nisu odobreni ili priznati.

Naučnici rade unutar okvira koji traže dokaze i potvrde, često vođeni teorijama koje se uklapaju u prihvaćene granice razuma. To je neophodan deo naučnog istraživanja. Ipak, treba se zapitati gde takve projekcije ostavljaju prosečnog čoveka. Veoma inteligentni ljudi posvećeni su razvoju AI-ja. Ljudi su započeli stvaranje ove tehnologije, ali se ta činjenica često zaboravlja kada se govori o nadmoći mašina.

Sama veštačka inteligencija inspirisana je ljudskim mozgom. Umesto da se oslanjaju samo na tradicionalno programiranje sa predvidljivim rezultatima, istraživači su se okrenuli neuronskim mrežama inspirisanim biološkim sistemima zbog njihove izuzetne sposobnosti prepoznavanja obrazaca i prilagodljivog učenja.

Savremene veštačke neuronske mreže modelovane su po uzoru na biološke, ali su i dalje neuporedivo jednostavnije od složenosti ljudskog mozga. Uprkos impresivnim dostignućima, današnji AI sistemi nemaju svest, samosvest, emocionalno iskustvo, unutrašnju motivaciju niti subjektivnu percepciju. Oni obrađuju obrasce u podacima. Ljudi stvaraju značenje iz iskustva.

AI uči, obrađuje informacije i eksponencijalno raste zahvaljujući pristupu ogromnim količinama podataka, ali funkcioniše drugačije od ljudske spoznaje. Mašine ne prekidaju emocionalna stanja na način na koji utiču na ljude. Međutim, ljudske emocije, intuicija, mašta i životna iskustva nisu greške sistema. One su deo onoga što je kroz istoriju pokretalo prilagođavanje, inovaciju i opstanak.

Postavite sebi pitanja:

• Da li postoje različiti nivoi inteligencije koji nastaju pod uticajem populacije i okruženja?
• Koje su granice ljudskog potencijala?
• Šta utiče na vaš odgovor?

Ljudima se neprestano govori šta su, ko su i koja su uverenja prihvatljiva. Veći deo toga odvija se suptilno. Mnogo toga što smatramo prirodnim ponašanjem zapravo je rezultat ponavljanog uslovljavanja, očekivanja, narativa i preusmeravanja pažnje.

Bihejvioralne nauke odavno pokazuju da ponovljena izloženost idejama utiče na percepciju i ponašanje. Kroz procese kao što su psihološko pripremanje i efekat očekivanja, sugestije mogu oblikovati ono što pojedinci smatraju mogućim. Kada je  društvo stalno izloženo pričama o ljudskom  ograničenju i tehnološkoj superiornosti, te priče mogu postati deo kolektivnog identiteta.

Ljudi vole da misle da upravljaju sobom, a često nisu svesni koliko su prepustili svoje razmišljanje spoljnim uticajima. Ljudska vrsta se menja dok prolazimo kroz ciklus koji uključuje preoblikovanje same inteligencije.

To se može videti kod mlađih generacija koje odrastaju uz nezapamćenu količinu informacija, tehnološku uronjenost, društvena poređenja i psihološku stimulaciju. Iako poseduju izuzetnu tehnološku prilagodljivost i društvenu osvešćenost, istraživanja beleže i porast anksioznosti, usamljenosti, emocionalne preopterećenosti i psiholoških teškoća.

Neki stariji ljudi odlučili su da se potpuno povuku iz tehnologije. Međutim, potpuno izbegavanje može stvoriti sopstvene izazove. Prilagođavanje je oduvek bilo jedna od osnovnih karakteristika života. Nije nužno opstajala najjača vrsta, već ona koja se najbolje prilagođavala promenama.

Tako život napreduje na ovoj planeti.

Iz evolutivne perspektive, inteligencija nikada nije bila fiksna osobina. Svaka velika tehnološka promena — od jezika i pisma do štamparske prese, električne energije, radija, televizije, računara i interneta — menjala je način na koji ljudi misle, komuniciraju i stupaju u odnos sa svetom.

Veštačka inteligencija može predstavljati još jedan takav prag.

Ne samo tehnološku, već i psihološku evoluciju.

Setite se da je čovek vrsta sposobna da preživi i u najtežim uslovima. Tokom istorije prilagođavali smo se, menjali i reorganizovali pred izazovima. Iskustva svake generacije ostavljaju trag na sledećoj. Neprestano učestvujemo u oblikovanju sebe kao vrste.

Ne treba se plašiti AI-ja. Ljudi su njegovi tvorci.

Strah da će AI preuzeti kontrolu ne mora definisati ovo doba. Veštačka inteligencija je tu da ostane i možda služi većoj evolutivnoj svrsi. Možda nije krajnja tačka inteligencije, već katalizator koji poziva ljude da prevaziđu dosadašnje pretpostavke o sebi.

Ali prvo mora postojati spoznaja da je to moguće.

Mnogi će rado zameniti razvoj sopstvene inteligencije onim što izgleda kao lakši put. Udobnost je oduvek bila primamljiva. Ipak, ljudski razvoj retko nastaje samo iz udobnosti.

AI ima svoje mesto u ljudskoj evoluciji, postoji razlog za to.

Pitanje možda nije da li će veštačka inteligencija postati sposobnija. Dublje pitanje je da li će ljudi nastaviti da razvijaju sposobnosti koje su inspirisale njeno stvaranje: radoznalost, maštu, intuiciju, empatiju, prilagodljivost i samosvest.

To su i dalje neke od najmoćnijih evolutivnih tehnologija čovečanstva.

Evolucija i revolucija nastaju iz potrebe.

Možemo nastaviti da tražimo izvan sebe Boga, superiorna bića, spasioce ili rešenja — ili se možemo probuditi za mogućnost da ono što tražimo možda već postoji u nama.

Ne dozvolite da vas zavaraju ograničenja tela ili teškoće koje ste nosili kroz život. Vaš bol, patnja, izazovi i neizvesnosti imaju smisao. Vi ste biće iskustva. Prikupljali ste podatke samim životom.

I možete odlučiti da li ste završili sa određenim oblikom iskustva.

Postanite svesni da imate izbor.

Možete sedeti po strani.

Možete prihvatiti priču o navodno zadatoj sudbini.

Ili se možete probuditi u spoznaju da ste oduvek bili za volanom — samo uspavani vozač.

Niko neće suditi vašem izboru.

Ali svest o ovom istorijskom trenutku omogućava vam da donesete odluku otvorenih očiju.

Ono što želim da podelim jeste da biti čovek nije konačno odredište, već etapa u neprekidnom procesu postajanja.

Inteligencija nikada nije bila statična. Ona se širi kroz izazove, prilagođavanje, potrebu, kreativnost i maštu. Kako veštačka inteligencija napreduje, možda pravi poziv nije da se takmičimo s tehnologijom, već da ponovo otkrijemo dimenzije ljudskog potencijala koje još nisu u potpunosti istražene.

Budućnost možda ne pripada samo AI-ju.

Možda pripada onima koji su spremni da se sete šta zaista znači biti čovek, dok istovremeno prevazilaze granice za koje su nekada verovali da su konačne.

Možda je ljudsko biće samo kratak trenutak u neprekidnom toku transformacije — prirodan korak ka sve većem ispoljavanju potencijala kroz ovo telo, ovaj um i iskustvo koje nazivamo životom. I možda ono čemu sada prisustvujemo nije samo uspon veštačke inteligencije, već sledeći poziv čovečanstvu da se seti sopstvene.

Neki će ove misli odbaciti kao filozofsku spekulaciju. Međutim, filozofija i mašta oduvek su išle ruku pod ruku sa otkrićima. Pre teorije postoji pitanje. Pre istraživanja postoji mašta. Pre dokaza postoji spremnost da se razmotri ono što bi moglo biti moguće.

Najveći proboji čovečanstva najpre su nastali u nevidljivom prostoru uma, pre nego što su postali merljiva stvarnost.

Iako se neki akademski stručnjaci možda neće složiti, verujem da smo mnogo više od onoga u šta smo uslovljeni da verujemo. Možda smo mi čarobnjak iza kosmičke zavese, duh u mašini, izražen kroz privremeno zaboravnu formu unutar materijalnog dizajna ljudskog tela. Možda smo istovremeno i posmatrač i posmatrano, i pitanje i odgovor, učesnici u evolutivnom putovanju koje tek treba da pokaže svoj puni izraz.

Ako nas veštačka inteligencija nečemu uči, možda to nije samo šta mašine mogu postati, već šta su ljudi zaboravili o sebi.

 

linkovi:

https://spiritlibrary.com/sonia-barrett/the-moving-target-of-intelligence-ai-human-potential

https://www.therealsoniabarrett.com/

neuroradical.com