Davno, davno, pre svih ovih ratova devedesetih i svih tranzicija kroz koje smo prošli, posećivala sam besplatna predavanja o kineskoj tradicionalnoj medicini. Držao ga je naš čovek koji je studirao TCM u Australiji, a potom u Kini. Nije mogao u to vreme da otvori ordinaciju u Beogradu, pa je otišao u Švedsku. Njegova predavanja su se bavila filozofskom postavkom tradicionalne kineske medicine, pismom, hranom, konceptom jina i janga, sve temama koje sam tada, a i sada volim.

Doktor je bio nadahnut kada je objašnjavao šaku. Rekao je nešto u stilu:

,,Mi ne razmišljamo o telu dok nije povređeno. Nedavno sam radio sa pacijentkinjom koja oporavlja šaku. Da li znate da kada ljuštite jabuku, angažujete  30 finih mišića? Šaka je čudo prirode.”

Zaista jeste i mi ne razmišljamo o tome dok ne vidimo kako neko naš, zbog starosti i bolesti ne može da pritisne dugme na daljinskom ili telefonu. I kada se to ponekad, u dobrim danima ipak desi, budete baš zadovoljni i srećni.

Šaku nije lako nacrtati, ali i  veštačka inteligencija se bogami bori. U periodu od par meseci sam eksperimentisala sa Chatgpt-ijem i retko kada bi uradio šaku valjano: tri prsta, četiri prsta, prsti okrenuti unutra.  Dvadeset, trideset puta sam mu davala instrukcije, da bi mi na kraju rekao da sam opsesivna. Pa, mislim mogu biti i opsesivna ali šaka sa tri prsta ne ide. Boli njega uvo, svejedno mu kako izgleda.

Za šaku se kaže da nas zbog svoje složenosti izdvaja kao vrstu. Šaka je napravljena da skuplja plodove i guli voće i to, uz zube i nedostatak kandži nas definiše uglavnom kao biljojede. Manje više se to odnosi i na šimpanze sa kojima delimo navodno 95 procenata  DNK. E sada, kada ti i Ai kaže da nisi nastao od majmuna, ja ponekad sumnjam u tu teoriju. To isključivo zavisi od toga koliko se često vozim autobusom u špicu.

Nedavno sam piljila u devojku u istom tom autobusu, u  špicu, koja je imala upadljive intervencije na licu u obliku kosih očiju, podignutih jagodica i neverovatno velikih usta koje su dolazile do nozdrva. Ništa me od toga nije fasciniralo kao njeni nokti: Oni su bili špicasti i  nekoliko santimetara dugački, na svakom drugom je par milimetara iznad površine nokta bila pčela. Ne znam kako se neko umije pčelama a kako se opere nemam ideju (ne bih o detaljima sada). O guljenju jabuke nema ni govora.

A onda gledam ljude, uglavnom mlade kako jedu: kidaju burgere i pice, ulivaju u sebe pića i malo žvaknu eventualno zelenu salatu. Zapravo ništa ne gule a nisam sigurna ni da znaju to da urade. Verovatno ne treba.  Koriste dva prsta da kuckaju a ono što se ne koristi, to izumire, jednostavno prirodno pravilo.

Ali, šake ne služe samo da nose verenički prsten ili gule-šta god.

One nas miluju, mašu i teše. Slikaju, sviraju, mese. Dobro….i biju ponekad.

Frederik Forest je jedan od mojih omiljenih umetnika danas. I posebno volim njegove aktove i šake. Tu vidite da su šake stvarno čista kreacija.

Art: Frederic Forest