Juče sam gledala  video na You Tube o životu u Tokiju ovih dana. Autorka je  žena, Amerikanka koja godinama živi u Japanu i prikazuje život  onakvim kakav zaista jeste. Kao Amerikanka koja iskreno voli ovu zemlju, uvek odlično objašnjava strancima, tj.nama neke suštinske razlike u kulturi i običajima. Ona je postavila video koji pokazuje sam centar  Tokija,  potpuno unakažen grafitima, smećem i metroom prepunom beskućnika na spavanju. Za naše pojmove i nije baš toliko prljavo i haotično, ali za japanske jeste, a da su grafiti obične škrabotine  i bzvz, i to jesu. Da budem iskrena,u zemlji mangi sam očekivala  više od njihovog street arta. S tim što ovo nije nikakav street art već čisti izraz agresije i nemoći.

Nakon ovog videa, žena je dobila masu negativnih kritika-kako eto prikazuje ono što ne treba, Japan nije takav itd. Žena je prilično zabrinuta kuda sve to vodi jer i ona sama je deo zajednice i sa suprugom živi u Tokiju. I sve to nije nešto  od juče, već je trend poslednjih par godina.

Naravno, pitanje je zašto ljudi ne žele da vide celinu, već samo pojedine delove realnosti? Činjenica je da je ljudima muka od sopstvenih života i žele da gledaju ušećerene klipove kroz ružičaste naočari a ne realnost. I ja imam neke favorite: preskupe luksuzne komplekse u nekim nedođinima i okeanima. I mada znam iz ovih neušećerenih videa da mreže oko tih luksuznih plaža štite ne baš samo od ajkula kako se stalno spominje, već i od brda smeća koje donosi plima. A lokalno stanovništvo koje  čisti sve to, uglavnom živi u istom tom smeću par kilometara dalje nevidljivo. I to je, za sada to. Povećavamo broj subscribera nekom i ispiramo sebi mozak dvadeset minuta pred spavanje.

Sa druge strane, ne mali broj ljudi je baš uvek fokusiran na najgore, nema veze šta je, neka je naj, pošto ne može naj-bolje, može naj-gore. Neki ljudi se uporno vraćaju traumama i nemilim događajima, postojano ih oživljavajući mada su ih energetski već prevazišli u terapijama.

Da li postoji neka zlatna sredina između ove dve krajnosti za prosečnog, običnog čoveka? Namerno koristim ove izraze jer prosečan čovek zapravo ne postoji, svako je jedinstven i poseban.Bilo bi dobro da taj izraz zamenimo preciznijim-nepovlašćeni, jer kada kažemo prosečni ili obični mislimo zapravo na nepovlašćene ljude.

Vreme je da se naše misli menjaju, ali i jezik u skladu sa tim.

Kako je moguće menjati svoju realnost menjanjem sopstvenih osećanja i misli?

Odgovor na ovo pitanje je možda jednostavniji nego što mislite. Naćićete ga u kanalisanoj poruci  kolektiva prosvetljenih majstora pod imenom Tajmus. Poruku je preneo putem jezika svetlosti Daniel Scranton. O njemu i njegovom radu sam već pisala, možete pogledati post ovde.

Evo poruke:

Jednostavna učenja za vaše komplikovane živote ∞ Thymus: kolektiv prosvetljenih majstora

Blagosloveni, mi smo Tajmus, kolektiv prosvetljenih majstora. Dobrodošli u naše carstvo. Kad god poželite da nas posetite — bilo kao kolektiv ili kao pojedinačnu svesnost — možete to učiniti. Mi smo ovde za sve vas i naše najveće zadovoljstvo je da vam budemo od pomoći. Posmatramo vas i živote koje živite da bismo naučili više o sebi, jer ne vidimo razdvojenost između onoga što ste vi i onoga što mi jesmo.

Molimo vas da jednostavno budete ono što jeste i da živite svoje živote. Ali, znamo i da želite da živite živote pune slobode, radosti, ljubavi, stvaralaštva, obilja, samopouzdanja i napretka. Želite da osećate kako rastete i postajete više ono što vi zaista jeste— svesni toga ili ne. Mi učimo od vas posmatrajući vaše pokušaje da se proširite u ono što istinski jeste.

Učenja koja imamo da vam ponudimo su jednostavna. Kažemo vam da osetite ono što osećate i da zatim odlučite da li vam se taj osećaj dopada ili ne. Ako vam se dopada, nastavite da radite ono što radite, da se fokusirate na ono na šta ste fokusirani, nastavite da govorite o onome o čemu govorite — radosno nastavite tim putem. Ako vam se, pak, osećaj ne dopada, otpustite ga tako što ćete udahnuti u njega, dati mu punu pažnju i pustiti ga da ode.

Zatim se zapitajte o čemu ste razmišljali— o osobi, događaju, okolnosti ili interakciji— što vas je dovelo do tog osećaja. Možda ste jednostavno fokusirani na situaciju na način koji vam ne koristi, i taj osećaj je tu da vam to pokaže.

Osećanja su važna. To je jedno od naših glavnih učenja. Misli, perspektiva, uverenja, fokus- sve je to takođe važno i usko povezano sa onim što osećate ili ne osećate. Takođe vas podstičemo da se okrenete unutra. Osetite inspiraciju, impulse, intuitivne uvide, blage podsticaje koji izranjaju iznutra. Kada osetite neki od njih — preduzmite akciju. Krenite u tom pravcu. Neka vas vaša osećanja vode ka onome što će vas činiti da budete najzadovoljniji i najispunjeniji.

Ove stvari će vas, na kraju, sve više i više širiti u ono ko zaista jeste— u izvorno energetsko „ja“, u bezuslovnu ljubav koja vi jeste. Vidite, ova učenja su vrlo jednostavna. Nisu komplikovana, ali situacije i okolnosti sa kojima se suočavate u životu mogu biti veoma složene. Kada jesu, najbolje je da ne pokušavate sve da shvatite umom. Umesto toga, savetujemo vam da se „ušetate“ u osećaj situacije, da učinite svoja osećanja dovoljno važnim da prvo promenite kako se osećate— i tek tada dozvolite rešenju da dođe do vas, ma kakav izazov bio pred vama.

Vi ste veoma kreativni i stvorili ste bezbroj situacija, scenarija i okolnosti za sebe — sve sa ciljem da iz vas izvučete ono najviše. Kada možete sve da posmatrate na taj način, možete živeti prema ovim jednostavnim istinama, ovim jednostavnim učenjima — i tada možete napredovati, rasti i postajati više ono što ste zaista vi, čak i dok ste još u fizičkom telu na četvorodimenzionalnoj Zemlji.

Opustite se u tom znanju i ne dozvolite da vas životni detalji obeshrabre— ni na koji način. Iskoristite detalje onoga što trenutno živite da odete dalje, da se proširite u svim pravcima i da postanete još više ljubav koja ste oduvek bili, ali ste ponekad zaboravili da jeste.

Ovo putovanje vašeg života jeste vaše sećanje. Cenite ga. Živite ga. I znajte — uvek se krećete u pravom smeru.

To je sve za sada. Mi smo Thymus. Mi smo kolektiv uzašlih majstora i uvek smo među vama.